Bili smo drugovi, pa ..

Prije izvjesnog vremena, počeo je da mi se dopada dobar drug. Počeli smo se družiti, tako što je on nešto htio, ali sam ja tad bila zaljubljena u drugog. Elem, nakon toga smo se mi normalno nastavili družiti i postali smo pravo bliski. Druženje je trajalo neke 3,5 godine i šta znam, stalno smo igrali vruće-hladno, nisam znala na čemu smo. On za svo to vrijeme nije imao nikoga. I meni za prošlu novu godinu, pisao moj bivši i tamo ovamo, nas dvoje se pomirimo. Da bi se drug distancirao i nedugo zatim stupio u vezu sa nekom djevojkom. Za vrijeme tih naših veza, haman da nikako nismo pričali, kad se sretnemo užasno bi se zbunio, jedva izustio ćao. Nakon 3 mjeseca, raskinula sam sa svojim dečkom, a nedugo nakon mene i on s tom curom. U periodu dok se nismo čuli, dok sam bila solo, a on u vezi shvatila sam da mi nedostaje dopisivanje, ali ono normala ništa aman. I sretnem ga s njomm .. I osjetim užasnu ljubomoru .. Tamo ovamo, mi opet počnemo da se družimo nakon tih veza i sve to, da bi mu ja pred početak fakulteta ove godine, rekla da mi je stalo do njega. Na ne baš drugarski način. Rekao je da ne osjeća isto. Onda su počele epizode gdje smo se par puta službeno čuli, pa onda normalno pričali, pa prekidali priču. Usaglasili smo se da ne možemo ponovo biti prijatelji, ali .. Ne znam .. U jednom trenutku mi nakon svega toga kaže neke lijepe stvari, a već u drugom iskulira poruku. A toliko mi je drag i toliko sam navikla na dopisivanje s njim, da nemam snage da ga pošaljem u pm. Totalno mi je glupo sve ovo, nije mi jasno ni što me odbio .. ni sve ovo što sad radi. Ne znam, ne znammmmmmmmmmmm!

2 komentara

Komentariši